Noseća konstrukcija kao sigurnost doma
Uloga noseće konstrukcije je da obezbedi mehaničku otpornost i stabilnost objekta. Pri uticaju raznih sila i faktora, noseća konstrukcija mora da osigura objektu potrebnu zaštitu. Koji su elementi noseće konstrukcije, kao i koje sve noseće konstrukcije postoje, pročitajte u nastavku članka.
Šta je noseća konstrukcija ?
Svi elementi koji prenose težinu sa krova na temelj predstavljaju noseću konstrukciju objekta. Noseća konstrukcija tripi opterećenja kao što su težina zgrade, težina krovnog pokrivača, podne obloge, kao i težina ljudi i elemenata u domu, odnosno pokućstva. Ovo su sve vertikalna opterećenja, a noseća konstrukcija trpi i horizontalna opterećenja. Horizontalna opterećenja su vetar i zemljotres. Noseću konstrukciju možemo podeliti u 4 grupe, tačnije:
- Temeljna konstrukcija
- Vertikalna konstrukcija
- Horizontalna konstrukcija
- Krov
Funkcija temeljne konstrukcije
Funkcija koju ima temeljna konstrukcija je ta da prenese opterećenje gornjih elemenata u strukturi objekta, na temeljno tlo. Možemo razlikovati duboke temelje i plitke temelje. Dimenzije temelja zavise od težine objekta, kao nosivosti tla.
Vertikalna ili potporna konstrukcija
Kod potporne, odnosno vertikalne konstrukcije razlikujemo:
- Konstrukcija od armirano-betonskih zidova
- Konstrukcija od zidanih zidova
- Skeletna konstrukcija
- Drvena konstrukcija
- Člična konstrukcija
Konstrukcija od armirano-betonskih zidova
Konstrukcija se sastoji od betona i čelične armature, odnosno armaturnih koševa. Čelična armatura je zadebljana na ivicama armirano-betonskih zidova. Minimalna debljina zidova je 10cm. Najčešća debljina armirano-betonskih zidova je od 20 cm do 25 cm. Prednost koju nudi konstrukcija od armirano-betonskih ziova je ta što ima veću krutost, pa su samim tim horizontalni pokreti u slučaju zemljotresa manju.
Konstrukcija od zidanih zidova
Kada je reč o zidanim zidovima, oni mogu biti od kamen, cigle i drugih materijala. Minimalna debljina nosećih zidova je 19 cm, a ivice samih zidova imaju zidne spone koje su vertikalne ili horizontalne. Ove spone se protežu duž spojeva između zidova ili spojeva plafona i zida. Zglobne veze preuzimaju horizontalno opterećenje, tačnije uticaj vetra i zemljotresa. Zglobne veze su izrađene najčešće od betona i čelične armature, a vertikalne veze je moguće postaviti i u rupe. Na samom vrhu zidovi moraju biti završeni kosim ili horizontalnim armirano-betonskim vezama.
Skeletna konstrukcija – armirano betonski stubovi
Ovakvi stubovi se sastoje od betona i čelične armature. Kod objekata u novogradnji se stubovi vezuju za armirano-betonske grede. Samim tim se formiraju okviri. Stubovi mogu biti različitog preseka, mogu biti vidljivi ili delimično zatvoreni punim zidovima. Puni zidovi su od lakih blokova, pa je neophodno obratiti pažnju na kojim mestima će biti postavljeni. Razlog za to je što ovakvi blokovi imaju veliki uticaj na samu konstrukciju i okvir u slučaju zemljotresa.
Drvena konstrukcija
Drvena konstrukcija je ekološki materija, a objekat uz drvenu konstrukciju može takoreći da diše. Drvenu konstrukciju možemo podeliti na skeletnu i masivnu drvenu konstrukciju. Skeletna drvena konstrukcija se sastoji od stubiva, dijagonala za zaštitu od vetra i rogova krova. Kod masivne drvene konstrukcije, lepljene su ploče ili drugi drveni elementi unakrsno. Kod ovog tipa drvene konstrukcije,ceo zid je noseći.
Čelična konstrukcija
Ova konstrukcija može da bude samo skeletna. Razlog za to je taj što nema čvrstih čeličnih zidova. Kada bi zidovi bili čelični, građevina ne bi mogla da nosi ni sopstvenu težinu zbog same težine čelika. Čelična konstrukcija se sastoji od prefabrikovanih elemenata, odnosno greda, stubova, nadvratnika i zglobne veze.
Jaka konstrukcija
Zidovi moraju biti pravilno raspoređeni u tlocrtu i da idu od temelja ka vrhu objekta kontinuirano. Ukoliko zidovi nisu neprekidni, potrebno je premošćavanje konzolnih raspona pomoću greda i stubova. Ovo može biti prepreka ukoliko je potrebno renoviranje, jer se noseći zidovi ne mogu ukloniti lako. Takođe, svaki otvor napravljen u nosivom zidu smanjuje nosivost konstrukcije.
Horizontalna konstrukcija
Kao i kod vertikalne konstrukcije, tako i kod horizontalne razlikujemo:
- Konstrukcija sa armirano-betonskim pločama
- Rebrasti armirano-betonski plafoni
- Drveni plafoni
- Zasvođena konstrukcija
- Konstrukcija sa grdama
- Zidani lukovi
- Konstrukcija sa nadvratnicima
Konstrukcija sa armirano-betonskim pločama
Ploče se sastoje od betona i čelične armature, tačnije armaturne mreže i čeličnih šipki koje su pojedinačne. Armatura se u međuetažnu ploču ubacije sa donje strane, gde preuzima zatezne sile. Gornji deo armirano-betonske ploče preuzima opterećenje težine. Minimalna debljina ploče je 10cm. Pored međuetažne ploče, postoji i balkonska, stepenišna ploča kao i podest.
Rebrasti armirano-betonski plafoni
Ovo je zapravo tavanska konstrukcija koja se sastoji od armiranog betona i paralelnih uskih greda, tačnije rebara. Na vrhu je ova konstrukcija spojena armirano-betonskom pločom. Cigle služe kao oplata, zbog kojih se pojavljuju udubljenja između rebara. Postoje i rebrasti armirano-betonski plafoni koji nemaju gornju ploču.
Drveni plafoni
Drveni plafoni se sastoje od drvenih plafonskih greda. Sa donje strane se pričvršćuju daske, a potom se nanosi malter. Takođe se i sa gornje strane postavljaju daske, zatim kameni posip i drveni pod. Drvene grede treba da idu u pravcu kraće dimenzije same prostorije. Potrebno ih je postavljati na bočne noseće zidove. Ukoliko je reč o izradi šupljeg drvenog plafona, postavljaju se grede na rastojanje od 60 cm do 100 cm.
Krovna konstrukcija
Krovište predstavlja noseću konstrukciju krova, i najčešće je od drveta. Pored drveta, krovište može biti i od čelika ili armiranog betona. Drveno krovište se sastoji od stubova, greda i rogova. Subovi su vertikalni elementi, grede horizontalni dok rogovi predstavljaju noseće elemente. Ukoliko se radi o drvenom krovu sa velikim rasponom, za prenošenje težine na donji deo konstrukcije se koriste stolice ili trouglasti oslonci.
Zaključak:
Noseća konstrukcija je dakle zaštita i sigurnost samog objekta, bilo da je reč o kući, zgradi ili nekoj drugoj vrsti građevine. Kao što ste mogli pročitati u članku, postoje razne vrste noseće konstrukcije kao i razni materijali od kojih je moguće izraditi noseću konstrukciju.
Kako sunset tehnika krečenja unosi sunce u vaš dom? Leto je i želeli biste nešto
Unutrašnje stepenice – spoj korisnosti i estetike Unutrašnje stepenice predstavljaju ne samo praktičan element u
Špatulat tehnika za zidove: ekološki osvešćeno uređenje Jeste li ikada sanjali o stvaranju teksturisanih zidova